Roditelji razgovaraju o tome i odlucuju da bebu odvedu kod pedijatra; uradjeni su testovi koji pokazuju da je beba gluva, potpuno gluva. Rodjena je gluva.

Ovo se desilo Miodragu i Marini Mitic iz Pozarevca, grada u Srbiji. Slede briga i nesanica. Kako je to moglo da se desi? Gde je krenulo naopako? Da li je Marina dobila neki virus u toku trudnoce, za koji je mislila da nema negativnog uticaja na bebu? Nije. Da li se tokom trudnoce okliznula i pala? Nije. Da li postoji slican slucaj u porodici oca, ili majke? Ne. Sta da rade? Ima li leka? Ko moze da operise bebu? Koliko ce to da kosta? Kome da se obrate za pomoc? Ako budu imali jos dece, hoce li i ona biti gluva?

Prolaze nedelje i meseci, radja se Kristinin mali brat i on cuje normalno. Bogu hvala. A sta cemo sa Kristinom? Roditelji citaju strucnu literaturu, konsultuju se sa specijalistima, vode dete na preglede. Polako pocinje da se nazire put. U Australiji je pronadjeno bionicko uvo i kada se ono operativnim putem ugradi detetu, ono procuje. Ali troskovi takve operacije su ogromni za porodicu Mitic. Oni nemaju drugog izlaza nego da Kristinu nauce da cita sa usana i da pise. Brinu se sta ce se desiti kad dodje vreme da krene u skolu, jer vaspitacice u obdanistu ne zele da snose bilo kakvu odgovornost ukoliko se nesto desi nemirnoj devojcici.

Miodrag Mitic radi kao psiholog u lokalnom zatvoru. Jednoga dana jedan Srbin biva optuzen da je radio kao NATO spijun tokom bombardovanja zemlje. Dolazi na odsluzenje kazne i Miodrag pokusava da mu pomogne. Smatra ga izuzetno teskim slucajem, jer ne sme da pokaze nikakvu pristrasnost, a na osnovu ponasanja zatvorenika ubedjen je da je on nevin. Kada dvojica Australijanaca optuzena po istoj osnovi, budu oslobodjena i pustena iz zatvora, Miodragov sticenik gubi svaku nadu, odbija hranu i upada u depresiju. Gubi volju za zivot.

Konacno, nakon devet meseci, navodni spijun biva oslobodjen, a predstavnici organizacije za koju je radio, CARE Australija, dolaze da se zahvale Miodragu Miticu sto je vodio racuna i pomagao Branku Jelenu. U razgovoru, spontano, Mitic pominje voju petogodisnju cerku koja je gluva od rodjenja. Pita postoji li nacin da ona stigne do Australije kako bi se izvrsila operacija ugradnje bionickog implanta. CARE ne pomaze pojedincima, zahvaljujuci donatorima, poput UNHCR-a, pruza pomoc izbeglicima i raseljenim licima, ali nema sredstava za pojedinacne slucajeve.

Zaseda Savet CARE Australije, koji je upoznat sa slucajem Kristine Mitic, i donosi odluku da, iz zahvalnosti zbog pomoci koju je Miodrag pruzio Branku, daju skroman prilog porodici Mitic, skroman, ali to je tek pocetak.

Kristina mora da bude operisana pre nego sto napuni sest godina, kako bi joj bionicki implant omogucio da cuje, a ona vec ima pet ipo godina. Pocinje ocajnicka trka s vremenom. Kako prikupiti desetine hiljada dolara kako bi Kristina stigla u Australiju, a potrebno je podmiriti i dodatne troskove, jer i clanovi porodice moraju da putuju s njom?

Zaposleni u CARE kancelariji u Beogradu daju dobrovoljne priloge, Srpska pravoslavna crkva se takodje angazuje i zahvaljujuci njoj jedan biznismen iz Amerike salje pozamasan prilog, no vreme leti i krajnji rok za operaciju se neumitno priblizava.

Ali, u zivotu se desavaju cuda i ostvaruje se kontakt sa Fondacijom "Prekinuta tisina". Oni obecavaju da ce uciniti koliko mogu. Onda, jos jedno cudo, preko njih saznajemo da devojcica ne mora da putuje cak u Australiju, u Pragu, u Ceskoj radi lekar specijalista koji je uspesno obavio vise operacija gluve dece. Preko stotinu dece je operisao i sve operacije su uspele. Stupamo u vezu s njim i on obecava da ce uraditi sve sto moze. Tada se postavlja pitanje bolnickih troskova, hoce li se na vreme prikupiti novac? Takodje, iz bolnice u Pragu savetiju da specijalista ORL iz Beograda prati pacijenta, prisustvuje operaciji i, ukolko dodje do nekih komplikacija po povratku u zemlju, bude spreman da joj pomogne. Kako dobiti vize na vreme i avionske karte za vec popunjen let? Kako dopremiti skupo bionicko uho iz Australije?

Samo providjenje nam je pomoglo, sve pripreme su uspesno okoncane i mala Kristina je operisana mesec dana pre navrsene seste godine. Pravi ljudi, na pravom mestu i u pravo vreme pomogli su devojcici da po prvi put u zivotu cuje. Svi placu od srece. Ko ne bi bio srecan?

U Jugoslaviji ima jos ovakve dece kojima je potrebna pomoc. Kristrina je imala srece. Njeni roditelji su spremni da pomognu i drugoj deci. Mozda bi bilo najbolje osnovati fondaciju u Jugoslaviji ciji bi zadatak bio da pomaze ovakve slucajeve. Kristinin primer daje nadu za buducnost stotina dece koja ce uzivati u prekinutoj tisini.